Radmila Krajničan
17669
post-template-default,single,single-post,postid-17669,single-format-standard,bridge-core-2.7.6,qodef-qi--no-touch,qi-addons-for-elementor-1.2.2,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode-theme-ver-26.1,qode-theme-bridge,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.6.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-17532

Radmila Krajničan

Radmila Krajničan

Moja priča je velika i po malo tužna, ali kako za koga. Živim sa roditeljima u njihovoj kući koja je stara, jos su je deda moj, otac i stric sagradili. Ali to je bilo veoma davno. Tako su vrmena prolazila, godine idu, otisao i moj deda kao i moj stric. Ali je ostala ova kuća koju smo delimicno nešto popravljali,  ali ne baš, što se tiče krova mislim i sećam se da su jednom menjani crepovi, ali bila sam mala i od tada do sad nikako. Svaka kiša koja pada moram na tavnu da proverim da li nije vetar pomerao neki crep pao ili slomnljen. Pa sam neki videla da se pomerio, smesta da sam nekako sa teskom mukom vratila na mesto. Roditelji ostareli, živimo od očeve penzije, ja nemam nista, na birou sam i primam neku socijalu. Pre tri godine izgubila sam sina mladjeg i sad sam sa roditeljima jer nemam nokakvo primanje. A kuća je dosta stara davno pravljena. Volela bih jer nikad ništa u životu nisam dobila, nikakvu nagradu, a kamoli nesto ovako veliko. Ako bude neki odabir, veliko vam hvala od srca jer moji roditelji imaju po 80 godina, ja ne bih nikad mogla nit kupiti nit srediti krov.

Veliko hvala, pozdrav od Rade iz Majdanpeka.